ARHEOLOŠKA NALAZIŠTA

DSC00886

Prirodna bogatstva Bora i okoline omugućila su nastajanje prvih naselja još u ranom  neolitu (VI mil.p.n.e.). Na lokalitetu Kučajna – Bor II arheološkim istraživanjima potvrđeno je postojanje naselja iz ovog perioda sa ostacima arhitektonskih objekata – zemunica i nadzemnih kuća, keramičkih nalaza oruđa od kamena kostiju koji svedoče o dugom životu na ovom prostoru. Već krajem neolita čovek spoznaje mogućnost eksploatacije metala – bakra, što dovodi do otvaranja prvih rudnika, kao što je Rudna glava u blizini Majdanpeka, koja važi za jedan od najstarijih rudnika bakra u Evropi (V mil.p.n.e.).

DSC00883

 Eksploatacija bakra u poznom neolitu i ranom eneolitu dovodi do nastajanja prvih metalurških punktova za njegovu preradu. Jedan od najznačajnijih takvih lokaliteta na ovom prostoru je Lazareva pećina u Zlotu iz eneolitskog perioda (IV – III mil.p.n.e.), gde je pronađen veliki broj bakarnih predmeta (igle, šila bodeži). Iz istog vremenskog perioda poznati su nam i lokaliteti ”Čoka lu Balaš” u Krivelju, ”Kulmja Škjopuluj” u Klokočevcu i ”Kmpije” u borskom naselju Petar Kočić.

Aktivna eksploatacija ruda i njihova prerada nastavljena je i u bronzano doba (II mil.p.n.e.) što potvrđuje lokalitet Trnjane u Brestovačkoj banji na kome je uz naselje otkrivena i nekropola sa spaljenim pokojnicima. Na ovom lokalitetu, kako u naselju, pronađena je velika količana metalične šljake što ukazuje da je oblast Bora u ovom periodu bila značajniji metalurški centar. Istom periodu pripada i nekropola na Borskom jezeru.

DSC00891

Rudarstvo i metalurgija bili su osnovna privredna delatnost i u doba rimske dominacije u ovim krajevima. Pored podzemne eksploatacije, Rimljani su dosta radili i na prepiranju zlata iz rečnih nanosa Peka, Porečke reke, Borske reke, Timoka. Radi obezbeđivanja rudnika podizana su utvrđenja pored puteva, na strateški dominantnim položajima, uz ušća reka i potoka.

Potvrđeno je postojanje više takvih utvrđenja, ali su arheološki istraživana samo dva – ”Markov kamen” u ataru sela Donja Bela Reka i ”Šetaće” u ataru sela Zlot. Aktivna eksploatacija rudnika u rimskom periodu prekinuta je dolaskom Slovena. Nemački rudari Sasi, koji pristižu u ove krajeve u drugoj polovini XIII veka, ponovo pokreću rudarsku proizvodnju, da bi dolaskom Turaka, sredinom XV veka došlo ponovo do nazadovanja u rudarskoj delatnosti usled nesigurnosti rudara i zakupaca rudnika.

Arheološki su istraživane dve srednjovekovne crkve. Jedna je na lokalitetu ”Crkvina” kod sela Donja Bela Reka, izgrađena u XIV veku, a druga na lokalitetu ”Manastirište” u selu Gornjanu koja je datovana u XVI vek.

Tekst: Dušica Nikolić i Marija Jovičić, Muzej rudarstva i metalurgije Bor/Foto: Bora Stanković

Podeli sa prijateljima
Share Button