Mogućnosti oporavka turističke privrede u Sbiji u uslovima pandemije Covid 19

KOVID 19 je izazvao globalnu krizu u turizmu koja nije zaobišla ni Srbiju. Sektor turizma i hotelijerstva su strahvito pogođeni. Ne postoje još uvek precizne procene o šteti ali Svetska turistička organizacija iznosi pesimistične procene o gubitku od oko 500 milijardi dolara.
Dosadašnji pad prometa u 2020. godine u odnosu na prethodnu godinu posmatrano za isti period iznosi čak 60%. Iskustva iz prethodnih kriza u turizmu kažu da je potrebno nekoliko godina da dođe do oporavka, ali ova kriza će biti mnogo veća s obzirom da je pogođena cela privreda.

Na Panel diskusiji „MOGUĆNOSTI OPORAVKA TURISTIČKE PRIVREDE U SRBIJI U USLOVIMA PANDEMIJE COVID19“, održana je putem ZOOM platforme u sredu, 29.04.2020. godine, učestvovala je i Turistička organizacija „Bor“.

Panel su organizovali Centar za inovacije i projekte u turizmu sa Zlatibora i Institut za tteritorijalni ekonomski razvoj (INTER) iz Beograda.

Na panelu su govorili:

dr Renata Pindžo- pomoćnik ministra turizma Republike Srbije, Beograd

Nina Stamenić – menadžer hotela Solaris rizort, Vrnjačka Banja

mr Arsen Đurić – zamenik predsednika opštine Čajetina, Zlatibor

Radenko Cvetić – direktor Turističke organizacije Raška, Kopaonik

Nakon diskusije u koju su se aktivno uključivali i ostali učesnici ove konferencije doneti su sledeći zaključci i preporuke:

1. Ne postoji procena štete koju je izazvala pandemijska kriza u turizmu Srbije. Procena štete je izazovan posao s obzirom na komleksnost turizma kao delatnosti. Preporuka je da se uradi procene štete u turizmu analizom čitavog lanca vrednostu i analizom štete glavnih grana koje učestvuju u njemu: hotelijerstvo, restoraterstvo, saobraćaj, trgovina,turističko posredovanje, prateće delatnosti i drugo.

 2.Nisu svi sektori i subjekti u turizmu podjednako ugorženi. S obzirom da ne postoji detaljna analiza štete i gubitaka, ne postoje ni prioriteti u smislu mera koje bi pomogle oporavku. Preporuka je da se izvrši prioritizacija sektora i privrednih subjekata i da se osmisle mere koje bi imale najveće pozitivne efekte za oporavak turističke privrede i pratećih delatnosti.

3. Mere podsticaja nisu skrojene u skladu sa potrebama pojedinih sektora. Potrebno sektorski prilagoditi i dimenzionirati podsticajne mere kako bi one bile najučinkovitije. Naročito je potrebno osmisliti mere koje bi ciljale oporavak hotela, jer oni imaju naveći broj zaposlenih u sektoru.

    4. Turističke vaučere kao podsticajnu meru treba modifikovati tako da od njih imaju koristi pružaoci svih turističkih usluga na ne samo davaoci smeštaja. Takođe je potrebno proširiti korisničke grupe za vaučere i obuhvatati što šire slojeve društva a ne samo penzionere i socijalno ugrožene.

  5. Ne postoji standard bezbednosti turista i radnika u turizmu tokom pandemije COVID19. Potrebno je izraditi procedure za bezbednost turista i radnika u turizmu koje će biti efikasne i jednostavne za implementaciju u kontekstu Srbije, a koje ne bi izazvale značajno velike dodatne investicije.

    6. Bezbednost na turističkim destinacijama biće glavni problem tokom letnje turističke sezone, ali i kasnije tokom godine. Potrebno je uputiti donaciju u vidu medicinskog i sanitetskog materijala svim značajnim turističkim destinacijama u Srbiji. Donacije treba dostaviti lokalnim turističkim organizacijama koje bi dalje podelile pružaocima usluga u turizmu na svojoj teritoriji. 

    7. Turizam već dugo nije u fokusu donatorskih programa u Srbiji. Imajući u vidu da je ova grana privrede najviše pogođena tokom pandemije, potrebna je jača podrška donatora i međunarodnih organizacija u oporavku turizma. Otuda se preporučuje osmišljavanje kratkoročnih i dugoročnih projekata koji bi ciljali različite segmente turizma i pratećih grana privrede.

Video zapis sa događaja je dostupan na Youtube linku:
https://bit.ly/2yYxNoj

B.S


 

Podeli sa prijateljima
Share Button