KRIVELJ

Udaljen od Bora sedam kilometara, smešten u prelepom ambijentu Kriveljske reke, na mestu gde su planine ustupile mesto aluvijalnoj ravni brojnih vodenih tokova, bogata šumamalekovitim biljemarheološkim nalazištima i pre svega  rudnim bogatstvom kakvoga nema možda u čitavoj Evropi.

A sve je počelo nekada davno … kada je porodica krivaca proteranih iz dalekih krajeva zanoćila na izvorištu Banjice i kada se ujutru probudila uznenadilo je bogatstvo ribe u potoku, bistra i pitka voda i rojevi pčela koji su se napasali na livadama. Odlučili su da tu i ostanu i tako nastade selo Krivelj. U kasnijim naseljavanjima pominju se migracije iz Homolja, iz bugarskog dela Timočke doline i iz „Turske“  porodice Banča i Naumović – cincarskog porekla.

Neolitska nalazišta na desetak lokacija u ataru sela Krivelj i značajni arheološki nalazi ukazuju na postojanje ljudi u prvim vekovima naše ere. Najstarije forme datiraju iz II veka naše ere, pronađene na lokalitetu Krivelj – Staro groblje koje je bilo radionica za izradu bakarnih predmeta. U Rimskoj vili „Rustici“ pronađena je venera “Dijana sa jabukom“, a sama vila bila je oličenje napredne svesti ljudi toga vremena jer je imala podno grejanje hipokauston, sa ostavom za zrnastu hranu.

Iz  III i IV veka naše ere potiče gleđosana keramika koja je pronađena na lokalitetima Kraku lu JordanKrivelj Kljanc gde se najverovatnije i proizvodila. U Turskim defterima naselje Krivelj pominje se u XVI veku.  Retku  etnološku  vrednost predstavlja  i staro Kriveljsko groblje, sa kamenim spomenicima zvanim „Preslica“ na kome su po predanju sahranjivani samo stanovnici koji su slavili Svetog Jovana Krstitelja.

Prva škola počela je da radi 1852. i danas je savremeno opremljena osmogodišnja škola. Bibioteka je osnovana 1871. i danas se može pohvaliti velikim brojem naslova. Crkva „Sveta trojica“ je započeta 1883. i završena 1889, zidali su je italijanski majstori. Do sredine 19. veka bio je na carskom putu iz severnih delova zemlje ka jugu i istoku, vremenom prerasao u varošicu i nalazio se na značajnom trgovačkom stočarskom putu iz Zaječara , preko Rgotine, Krivelja i Žagubice za Petrovac, Požarevac do Beograda.

Kao najveće i najpoznatije mesto u kraju imao je dvanaest kafana, trgovine i nadaleko poznat mlin, najlepši u kraju vlasništvo Pauna M. Strainovića. O skoro svakoj zgradi u selu može se ispričati istorija duga i preko 100 godina, selo je prava riznica starina, nošnje, dokumenata i rukotvorina. Tradicija se neguje u Kulturno-umetničkom društvu „Krivelj“ –  skoro pola veka i dragocena je institucija za očuvanje tradicije ovog sela.

Selo je razbijenog tipa sa centrom i zaseocima: Carevo selo, Selo, Banjica, Bare, Kriveljski kamen, Subovac, Tilva Mika, Šeret, Valja Mare, Cerovo, Duboka, Drenova, Crvena, Saraka, Kraku Bugaresk, Sakaščica, Pjatra tajata.  U selu danas radi mesna kancelarija, pošta, ambulanta, selo ima dom kulture i modernu fiskulturnu salu u okviru OŠ “Đura Jakšić“, više prodavnica, jednu vodenicu koju obavezno treba posetiti.

Na ataru sela nalaze se tri rudnika: „Veliki krivelj“, „Kriveljski kamen „i „Cerovo“, koji mogu postati svojevrsna turistička atrakcija sa jedne strane i pretnja da sve što je u prethodnom tekstu napisano nestane pod uticajem širenja istih.

Autor: Jasna Tomić

Podeli sa prijateljima
Share Button