Pećina Vernjikica
Споменик природе „Лазарев кањон“ је заштићено подручје I категорије и смештен је у сливном подручју Лазареве реке са притокама Микуљ, Демижлок и реком Веј, која у ствари, протиче кроз Лазарев кањон и највећа је од свих водотокова у овом прелепом пределу. Са десне стране се налази планина Малиник а са леве Дубашница. Налази се на територији општине Бор, код села Злот. Укупна површина овог споменика природе износи 1.755,50 хектара. По својој величини, очуваности природних станишта и чудесном орнаментиком, надмашује и чувени кањон Вингар у Словенији, само што је за разлику од њега, до сада био изван туристичких токова.
Одликује се сплетом кречњачких кањонских долина, бројним спелеолошким објектима (у кањону Демижлока 28, у кањону Вејске реке 25, у Лазаревом кањону 15), планинарским стазама, уређеним видиковцима са леве и десне стране кањона као и богатим и разноврсним животињским и биљним светом. За многе пећине се још не зна. Чувају их породичне тајне и народна веровања спојена мистиком о скривеном благу, а спојена вековним искуством да ће можда једном и затребати. Велики део овог споменика природе је ненастањен и у себи чува највећу, очувану прашуму на Балкану.
Кроз Лазарев кањон тече Вејска река која се у једном делу саставља са Демижлоком и Микуљском реком а онда, на чудесан начин, понирући кроз више одлива, сачине Лазареву реку. Лазарева река се појављује тек код извора испод Лазареве пећине на врелу Злотске реке. Тек све три реке чине Лазареву реку чији је ток само 875 метара и тече до спајања са Бељевинском реком одакле настављају свој пут као Злотска река.
ИСТОЧНА СРБИЈА – ПРАШУМА И РАЈ ПОД ВАШИМ НОГАМА
МИ ЧУВАМО НАШЕ ПРИРОДНО ОКРУЖЕЊЕ. БУДИМО ЗАЈЕДНО ДЕО ПРИРОДЕ.
ПОЛОЖАЈ ВЕРЊИКИЦЕ
Верњикица се налази на левој страни кањона Лазареве реке, испод Корњета. Пећина је велике старости и претпоставља се да је настала још током Плиоцена. Једна је од оних пећина која је била на мети острашћених трагача за благом. Мештани су је скривали, колико год су могли, тако да су је прећутали и др. Јовану Цвијићу, који је више пута пролазио Кучај, не описујући је. Током 19. века, у њој су се скривали хајдуци јер је погодовала својим неприступачним положајем. Један обрачун у 20. веку, између трагачима за златом и врачаре из овог краја која их је упућивала како да га нађу, имао је трагичан исход. Од Лазареве пећине ка Верњикици води бетонирана стаза, на појединим местима са заштитном оградом, дугачка 1,5 км. Стаза је веома атрактивна и сама по себи је довољан туристички садржај. Стаза пролази поред стене која доминира изнад улаза у Лазарев кањон под називом Совина глава и на њој се налази уређен Видиковац са кога се пружа поглед на плато испред Лазареве пећине и Лазареву реку. Од Совине главе, стазом се пролази кроз Шиљату капију, а затим стиже до природног тунела са називом Лепа Влајна. Стазом се даље иде подножјем литице високе преко 100 метара и преко 150 метара изнад корита Лазареве реке.
Назив пећине потиче од влашке речи “ВАР” што означава кречњак. “ВАРЊИ” - кречна јама (прев. са влашког) - “ВАРЊИКИЦА” .
ЗАСТАНИ, ОСВЕЖИ СЕ ЛЕПОТОМ И ЧИСТОТОМ ВОДЕ ЛАЗАРЕВЕ
СТАЗА ВОДИ КРОЗ ПРИРОДНЕ ТУНЕЛЕ „ШИЉАТА КАПИЈА“ И „ЛЕПА ВЛАЈНА“
УРЕЂЕНОСТ ВЕРЊИКИЦЕ
Верњикица је спелеолошки објекат невероватних димензија. Први цртеж пећине је урађен 1959 године, а комплетан план и уздужни профил пећине је урађен 1976 године.
ПОСЛЕДЊА ПРОВЕРА ОПРЕМЕ ЈЕ У „ПРИЈЕМНОЈ ДВОРАНИ“, ПРЕ УЛАСКА У ЧУДЕСНИ СВЕТ „ ВЕРЊИКИЦЕ“
Улаз у Верњикицу је затворен решеткастом капијом. Пријемна дворана је одвојена каменим зидом од осталог дела пећине како би се спречило струјање ваздуха, обзиром да је Верњикица отворена са оба краја и да је клима у пећини, под јаким утицајем спољашње климе. Затварање улаза у Верњикицу има позитиван утицај на микроклиму у пећини.
Бетонска, туристичка стаза у дужини око 1 км., омогућава посетиоцима лакше кретање кроз пећину. Некада је у Сипарској дворани био пробијен отвор – излаз назван Капија борских рудара, али је он, услед великог одрона, сада затрпан.
ГЕОМОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВЕРЊИКИЦЕ
Верњикица је сува пећина, кречњачког порекла, на релативно великој висини и изузетних димензија подземног простора и пећинског накита.
Састоји се од једног каскадног канала, који се на појединим местима јако шири, а на другим сужава, градећи простране дворане спојене ходницима. У пећини можемо разликовати следеће целине.
• ПРИЈЕМНА ДВОРАНА - Дужине 46 м., ширине од 8 – 14 м. и висине 6,5 до 7,7 м.
• КАСКАДНА ДВОРАНА - Пространа и висока, спушта се степенасто у Вилинград, тј. до Вилинске капије. Дужина дворане је 55 м., ширине од 20–30 м., висине 18-36 м. Најважнији украс је салив Калимеро висине 8,3 м.( црвена слојевита сига, окружена белом сигом ширине 1м.).
• ВИСОКИ КАНАЛ – се види са леве стране ( према северо-западу). На поду је речни нанос, обрушени блокови и гуано од слепих мишева. Укупна дужина Високог канала је 176 м., ширина од 8-15 м.
• ВИЛИНГРАД – са десне стране, пространа дворана, широко спојена са Каскадном двораном преко Вилинске капије ( ширина 23 м. и висина 10 м.). Име је добила по пећинским облицима који Вас лако могу одвести у свет маште и чаролије: ПЕЋИНСКИ ЧОВЕК, БАБА, ПОРОДИЦА, БЛИЗАНЦИ, НОЈ, КУЧЕ, ЏИНОВСКА ГЉИВА, ЈЕЛАК, ФЛАША, КОШНИЦА, ЖРТВЕНИК, МЕРМЕРНИ ОБЕЛИСК, ЛАВ. Вилинград је дугачак 78 м. са просечном висином 17 м.
Од Вилинграда даље воде два канала ка највећој дворани у Верњикици – КОЛОСЕУМУ. Леви канал је шири и виши, али се завршава одсеком од 6,7 м. на зиду Колосеума. Десни канал се такође завршава одсеком висине 4,5 м. Испод ова два канала је ПОНОРСКА ДВОРАНА која залази испод Вилинграда.
• КОЛОСЕУМ – највећа дворана у Верњикици. Кружног је облика, пречника 55-60 м. Таваница је широка купола, висока преко 50 м. Име је добила по бројним порушеним стубовима огромних димензија. Колосеум је веома богат монументалним пећинским накитом. Посебно се истичу следеће сталагмитске скупине: ГОДЗИЛА (висина 10м.), ТОРАЊ, ВЕЦИН ШЕШИР(висине 9,2м.), МИНАРЕТ,
КРИВА ЦРВЕНА КУЛА, ВАВИЛОНСКА КУЛА... Заштитни знак Верњикице је сталагмит КОЛОС. Његова висина је 11,5 м..
У дворани се налазе раскошне драперије црвенкасте боје. Такође је присутан и занимљив подни накит: КАКТУС (6м), ЋУРАН (2,1 м), МАЈМУНЧЕ СА РЕПОМ (0,7м), ТУЈА (3,6 м.), НИЛСКИ КОЊ (3,5м). Колосеум је једна од највиших пећинских дворана на територији западног Балкана (58,7 м.)
• МРАМОРЈЕ – издужена дворана дуга 59 м. а ширине 30 м. Висина јој је од 5-12 м. Осим других пећинских накита издвајају се: ЦРВЕНА ПАГОДА и ГЛАВА ФАНТОМА.
• ГОТСКА КАТЕДРАЛА – Наставља се на Мраморје, а од ње се разликује по типу накита. Масовни, добро изрезбарени сталактити који се на неколико места скоро додирују са сталагмитима ( висине и до 7 м.), као и елегантне драперије које се налазе на зидовима са обе стране дворане. Од појединачних пећинских накита ту су: ПЛАСТ СЕНА, ДРУГОВИ, ГУШТЕР, ЛЕДЕНИ СТУБ. Дужина ове прелепе и занимљиве дворане је 36 м., ширина 15 м., док се висина креће од 7-11 метара.
• САЛА ОРУЖЈА- Елиптична дворана дуга 31,5 м., широка око 20 м. и висине 12–13 м. Названа је по сталактитима у облику копаља,бодежа, мачева (дужине 1-3 м), које, као да је ту сакривено у давно доба и које чека своје власнике, можда чак и самог кнеза Лазара, да се врати и наоружа своју војску.
• МЕРМЕРНА ДВОРАНА – је део Верњикице који се налази при самом дну пећинског система и располаже са најквалитетнијим накитом ( сталагмитима и стубовима висине 2 – 6 м.) те вреди пешачити и уложити сав напор, како би се стигло до ове дворане. За разлику од осталог накита у Верњикици, чији је слој у боји рђе и са мањим садржајем CaCO3 ( калцијум-карбонат), накит у Мермерној дворани је изграђен од белог, кристалног кварцита. Разлика у квалитету се објашњава као последица климатских промена ( Мермерна дворана се налази у споредном каналу па је била поштеђена од климатских промена). Улаз у ову дворану је смештен између Дорских стубова. Најпознатији украси у дворани су ПЕЋИНСКА ВЕНЕРА висине око 3 м и СРЕБРНА ЈЕЛА. Дужина дворане је 92,5 м.
• СИПАРСКА ДВОРАНА – последња у пећинском систему Верњикица. Ту су два сипара настала од кречњачког материјала који је доспео кроз виглед. ВИГЛЕД није настао обрушавањем таванице, већ је то вертикални шахт (тунел), чији је отвор на површини димензије 10 x 5 м., а при дну 7x3 м.. Висина вигледа, од површине до врха сипарске купе је 28,08 м. Верује се да је настао као део понора неког, непознатог воденог тока. Дворана је дуга 49 м., широка 15 – 20 м., а висока од 10 – 20 м. Из ње је некада постојао излаз са једносмерне стазе кроз Верњикицу под називом КАПИЈА БОРСКИХ РУДАРА.
БИОСПЕЛЕОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВЕРЊИКИЦЕ
Пећина ВЕРЊИКИЦА је једно од најзначајнијих зимских склоништа слепих мишева у Србији. Број примерака у зимском периоду, прелази 45.000 примерака. Најдоминантније врсте су:
• Miniopterus schreibersi – дугокрили љиљак (колоније су између Сале оружја и Сипарске дворане, као и поред Калимера у Каскадној дворани;
• Myiotis capaccini – дугопрсти вечерњак ( колоније између Сале оружја и Сипарске дворане);
• Pipistrellus pipistrellus – патуљасти слепи мишић ( Сипарска дворана)
• Rhinolophus ferrumequinum – велики потковичар
НАЧИН КОРИШЋЕЊА ПЕЋИНЕ ВЕРЊИКИЦА:
• Посета пећини ВЕРЊИКИЦА се одвија у полу уређеним условима – semiwildcaving.
• Сезона посета ВЕРЊИКИЦИ је од 01.маја до 30.септембра, са могућношћу скраћења или продужења термина за туристичке посете.
• Радно време ВЕРЊИКИЦЕ од 09:00 – 16:00 часова, свакога дана.
• Посете се најављују најмање дан раније управљачу или оператеру посета.
• Ноћне посете пећини су ЗАБРАЊЕНЕ.
• Број посетилаца у пећини, по једној групи је максимално 12 посетилаца.
• Број организованих посета у току једног дана је максимално 3.
• Укупно потребно време за одлазак, обилазак пећине и повратак до платоа испред Лазареве пећине, за групу је око 3 сата.
• Посета ВЕРЊИКИЦИ почиње задуживањем потребне опреме на платоу код ЛАЗАРЕВЕ ПЕЋИНЕ.
• Минимална потребна опрема за посетиоце је : дубока ципела са заштитом од клизања, топла одећа са дугим рукавима и дугим ногавицама, шлем и чеона лампа ( пре уласка у пећину, обавезна је провера и подешавање опреме од стране водича).
• Пре почетка посете, обавити кратко информисање посетилаца о ризицима којима су изложени током обиласка. Оператер сноси сву одговорност за безбедност посетилаца.
ПРАВИЛА ПОНАШАЊА
• Посетиоци су дужни да се придржавају упутстава водича.
• ЗАБРАЊЕНО ЈЕ: Прављење буке, уништавање биљака и узнемиравање животиња, остављање отпада. У самој пећини је забрањено конзумирање хране и пића ( сем воде), пушење, ломљење пећинског накита, узнемиравање слепих мишева, коришћење пиротехничких средстава и сл.
• У самој пећини, одстојање између посетилаца мора да буде најмање онолико, колико допире глас водича до сваког посетиоца.
• Кретање у пећини је дозвољено само по постојећим бетонским стазама.
• Након завршетка обиласка пећине, група се окупља на излазу и организовано се враћа на плато код Лазареве пећине.